Da li psi prepoznaju druge pse?

Ljudima je sasvim lako da uoče razliku između životinja i njihovih podvrsta, pa možda većini nas nije ni padalo na pamet pitanje: kako psi prepoznaju jedni druge? Kako, recimo, nemačka doga zna da je tromesečno štene pomeranca u stvari pas, a ne neki izvitopereni miš koji je manji od njegove šape? Ipak je u pitanju ogromna razlika u visini, ali i u građi, počev od oblika ušiju, njuške, ali i do same dlake, znajući da su neki psi čupavi, a neki imaju potpuno kratku dlaku. Da li se oni u stvari međusobno prepoznaju, ili su samo prirodno društveni prema svemu što ne izgleda kao pretnja?

Kako se psi međusobno prepoznaju?

Ono što ćete uvek primetiti kada se dva psa sretnu, je to da će se međusobno onjušiti. Iz toga, dakle, kroz miris, psi saznaju da su se susreli sa drugim psom. Pored toga, zvucima koje ispuštaju (lajanje i cviljenje) oni vrlo lako zaključuju da preko puta njih nije nikakav miš ili ovca, već ista vrsta kojoj i oni pripadaju. Međutim, da li postoji još neki način da pas prepozna drugog psa?

Kako ovo pitanje nije nešto što je interesovalo veliki broj naučnika i istraživača, izdvojio se jedan eksperiment koji je funkcionisao na sledeći način:

Pet ženki i četiri mužjaka, u uzrastu 2-5 godina, od čega su dva psa bila rasna (labrador i border koli), a ostali mešanci, prvobitno su dresirani kako bi mogli da učestvuju u eksperimentu; zatim su postavljeni pred ekrane, na kojima se vrtelo 144 primerka slika glava raznih životinja, uključujući i čoveka. Psi su trebalo da prilaze onim slikama koje predstavljaju njihovu vrstu. Svih devet pasa je uspešno grupisalo sve slike različitih pasa u jednu kategoriju! To je dovelo do zaključka da, pored njuha i zvuka, psi mogu i vizuelno da identifikuju svoju vrstu.

Da li psi mogu da prepoznaju svoju rasu?

Sada znamo i kako se psi međusobno prepoznaju, ali nastaje novo pitanje, a to je, da li buldog zna da haski i on ne izgledaju isto? Naučnici ne znaju sa sigurnošću odgovor na ovo pitanje, ali će vam vlasnici pasa potvrditi da njihov ljubimac uvek prvo priđe sebi sličnom. Pretpostavka je u tome da pas može lakše da ,,pročita“, tj. analizira ekspresije psa koji liči na one uz koje je odrastao (ukoliko je odrastao u leglu), pa mu je lakše da razume njegove namere. Uz to, smatra se da se psi sa većim glavama i dužim njuškama lakše sprijateljuju, jer oni sa ,,nabijenim“ njuškama (poput francuskog buldoga) deluju odbojnije i ne pokazuju svoje raspoloženje tako lako. Dakle, psi su u stanju da pročitaju i mimiku drugog bića, a oni psi koji su više boravili sa svojom rasom će je bolje raspoznavati od onih koji nisu.

koliko ste u potrazi za najkvalitetnijom hranom, ali i drugim proizvodima za pse, posetite našu online prodavnicu, gde Vas sve to nalazi na jednom mestu. Čekamo vas online!