Većina vlasnika pasa će bez sumnje reći da svoje ljubimce doživljavaju kao svoje dete. Međutim, kako nas vide psi? Da li nas doživljavaju kao svoje roditelje?
Istraživanja su pokazala da baš poput dece, psi u nama vide svoju sigurnu bazu. Naime, oni se osećaju mnogo sigurnije kada se nađu u novom okruženju, ili kada se suočavaju sa do tada neviđenim situacijama, ukoliko su njihovi vlasnici uz njih.
Stručnjaci su ovo dokazali jednostavnim eksperimentom. Trebalo je da psi upotrebe određene interaktivne igračke i kada to pravilno učine, bivaju nagrađeni hranom. Istraživači su obratili pažnju na ponašanje pasa u zavisnosti od toga da li su njihovi vlasnici odsutni iz prostorije u kojoj se vrši eksperiment, prisutni, ali ćutljivi, ili aktivno ohrabruju psa da uradi zadatak.
Rezultati su pokazali da su psi značajno manje motivisani da ispune zadatak kada su njihovi vlasnici odsutni. S druge strane, psima nije bilo važno da li ljudi sede ćutke, ili ih ohrabruju. Jednostavno, sve što pas želi je da oseti sigurnost tako što će videti da mu vlasnik svojim prisustvom pruža podršku.
Stručnjaci su pokušali i da nađu zamenu za vlasnika, odnosno uvodili su druge ljude da pruže podršku psu tokom eksperimenta i zaključili da se psi sa strancima ponašaju kao kad su sami -prilično nezainteresovano za celu stvar.
Psi su do te mere vezani za svoje vlasnike da i u sobi punoj garderobe raznih ljudi, pronađu onu koja pripada njihovom gazdi i sednu baš pored te gomilice.
Zaključeno je da psi osećaju istu vrstu privrženosti kao i deca koja u svojim roditeljima traže oslonac i podršku dok istražuju svet oko sebe.
Zato, sledeći put kad vam neko bude rekao da psa ne treba da nazivate svojom „bebom“, jer je to samo životinja, ne dajte da vas to potrese, jer mi znamo da je vaš odnos mnogo dublji od toga!