Svi smo čuli teoriju da psi liče na svoje vlasnike, međutim, da li je to zaista tako? Stučnjaci su se bavili ovom temom t došli do zaključka da ova tvrdnja uopšte nije besmislena.
Naime, nakon opsežnog istraživanja zaključeno je da ljudi mogu da iz gomile fotografija povežu pse sa njihovim vlasnicima i to sa velikom preciznoscu.
U jednom od eksperimenata, više od 500 ljudi je učestvovalo, a trebalo je da među fotografijama pokažu na onu na kojoj su pas i čovek koji liče. Date su im dve zbirke fotografija - jedna koja je sadržala prave fotografije vlasnika i njihovih ljubimaca i druga koja je sadržala fotografije nasumično spojenih ljudi i pasa. Kako bi im dodatno otežali, na nekim fotografijama crnim markerom prekrili su čovekove oči, ili usne, pa oči ili njušku psa. Rezultati su zapanjujući.
Na fotografijama bez ometača u vidu markera, čak u 80 posto slučajeva ljudi su mogli da pogode na kojoj su fotografiji pravi vlasnik i pas. Kada bi markerom bila prekrivena usta, pogodili bi u 73 posto slučajeva. Međutim, ako bi prekrili oči, uspešnost pogađanja bi značajno opala - na 50 posto. Tako je zaključeno da zapravo ljudi liče na svoje ljubimce najviše u predelu očiju.
A zašto ljudi biraju pse koji liče na njih? Pa isto je kao i sa ljudima - obično nam se dopadaju oni koji donekle liče na nas. Naime, od rođenja prvo vidimo svoje roditenje, kao i braću i sestre, a kako svi imamo iste gene, naučimo da nam baš te crte lica i kasnije deluju lepo, jer su nam prosto prirodne, navikli smo na njih. Zato nam se tokom života najviše dopadaju i ljudi, ali i životinje koji nam liče na nas same.